У подножју Карпатских планина, између плавог Дунава и плодоносне Велике Мораве, просеченa на три дела бистром водом Млаве и златоносног Пека, лежи област  Браничева. Ово јединствено географско подручје заузима североисточни део Србије. Са севера је ограничено читавом дужином Дунавом, а на југу се простире скоро до ушћа Ресаве у Велику Мораву и до највиших врхова Хомољских планина, Северног Кучаја и Бељанице са 1339 m надморске висине. Велика Морава на западу, читавом дужином одваја Браничевски округ од Шумадије, док се на истоку простире до врхова Хомољских планина и северног Кучаја, одвајајући га од Тимочке крајине.

Између општина Пожаревац, Велико Градиште, Петровац на Млави и Мало Црниће се простире стишки крај. Он је веома интересантан по свом географском положају. Налази се око доњег тока реке Млаве, десне притоке Дунава. Источно од Стига налази се Браничево. У правцу севера, Стиг је омеђен Дунавом. Стиг припада перипанонској Србији, али се преко средњег дела тока Млаве, односно узводније од Петровца и Лудог поља увлачи у планинско котлинску  Источну Србију, што овај крај чини интересантним. У ширем смислу Стиг се може сматрати саставним делом Великог Поморавља, али и Подунавља. Поморавље, Стиг и равнице у долинама Млаве и Пека, представљају главне пољопривредне пределе округа.

Брадарац се налази у северном делу источног обода Панонског басена, односно у западном ободу Стишке равнице и на десној обали реке Млаве, десне притоке Дунава, са обе стране пута Бубушинац - Дрмно,  североисточно од Пожаревца. Први пут се помиње у Браничевском тефтеру 1467. године под називом Брадачица са 2 куће, а 1826. године као Брадарце. Повеља кнеза Лазара из 1380. године бележи село под истим именом. Председник месне заједнице је Братислав Антић.

У селу живи српско становништво. Сеоско гробље налази се на левој обали реке Млаве, близу манастира Рукумије. Обновио га је кнез Милош Обреновић. Сеоске славе су Св. Јован Богослов (21. маја) и Арханђел Гаврило (26. јула). Заветине се прослављају у духу вере и обичаја, а ђаци тада не иду у  школу. Славе се Св. Никола, Митровдан, Св. Аранђел.

 У периоду између 1948. и 2002. године примећује се континуирани пад броја становника од 1971. године. Према подацима из 2002. године у Брадарцу живи 874 становника, a према последњем попису из 2010. године у селу има 226 домаћинстава и 750 становника, а 209 мештана живи у иностранству .

Село је 1954. године електрифицирано, а школу која и данас ради,  добило је 1845/1846. године. Садашње здање сазидано је 10. септембра 1962. године.   За 167 година, колико школа  постоји, из ње је изашло много ђака који су постајали успешни људи, најбољи  у својим професијама. У овој школи стасавали су храбри ратници, бранитељи и неимари, визионари. Стотине васпитача, учитеља, наставника, учили су и уче своје ђаке не само да читају, пишу, рачунају, певају... већ и да поштују традицију, културу и праве животне вредности. Историју ове школе  су  заједно са наставним особљем градили многобројни управитељи, а касније директори школе. Сваки од њих је, онолико колико је могао и колико су дозвољавали услови, доприносио напретку школе у интересу младих и друштва. Основном школом Божидар Димитријевић Козица, од 1965. године управљали су Петар Петровић, Живко Степановић, Обрад Обрадовић, Драгослав Милић, Љубиша Митић, Миладин Милутиновић, Војислав Марковић, Сања Крстић-Обрадовић, а од 2015. године школа је добила новог директора Томицу Стојановића. Од августа 2019. године, директор школе је Дејан Животић.