Бубушинац је насеље збијеног подужног типа на десној обали Млаве. Налази се 6 км североисточно од Пожаревца. 

Из Браничевског алманаха М. Манојловића сазнајемо да је мрежа школа школске 1845/1846. године обухватала и школу у Бубушинцу. Бубушиначка школа је до Првог светског рата радила у „туђој“ згради коју је један од мештана најпре уступио, а нешто касније и поклонио за потребе школе. Године 1925. сазидана је школска зграда у којој се данас реализује настава. Ова зграда преживела је и Други светски рат. У њој су радили бројни просветни радници, кроз њу су основно образовање стицале бројне генерације. Сећања старијих мештана подсећају нас на време када се у школу ишло и пре и после подне. Између две смене деца су чувала стоку и укључивала се у обављање послова у кући и на њиви, па нису постизали да ураде домаће задатке. За нерад су били кажњавани клечањем на зрнима кукуруза у ћошку учионице. Још се сећају учитеља Анте Смоковићa који је био јако строг. После Другог светског рата школа је добила име по народном хероју пореклом из Дрмна и од тада до 2018. године носила је име „Божидар Димитријевић Козица“ .

Последњих деценија у школи су радиле Божана-Борка Матовић, Јасмина Ђорђевић, Марија Кусало, Миља Илић, Маријана Димитријевић и Сања Крстић. Данас у школи наставу у комбинованим одељењима организују и воде професори разредне наставе Јасмина Совиљ и Лидија Андрејевић.